DAN 314.
Danas je 314.dan mog novog života.
Života koji mi je doneo promene koje sam želela. Života koji mi je doneo i promene koje nisam želela.
Za one malobrojne koji će ponekad pročitati ono što pišem- ja nisam pesimista, nisam osoba koja ne zna šta jeste život, godine nose iskustvo: ja lepo živim, a o lošim pišem. Nisam ovde zbog sviđanja, broja komentara, mesta među najčitanijim, najkomenatarisanijim blogerima; znam kako blogovi funkcionišu: komentariši me- komentarisaću te. Ne, mene to ne zanima. Samo mi je potrebno da stavim na papir osnovu na kojoj mogu graditi dalje svoje odluke. Možda ću i citat nekog velikog Uma, pozajmiti, provući kroz svoje redove bez imenovanja- ne zamerite, ne prisvajam tuđu kreaciju, samo sa mnogim citatima sam se saživela kao sa putokazima kroz život, u toj meri da se više ne sećam ni imena ni porekla. Nekada će moje pisanje biti jednostavno, lako razumljivo; nekada dvosmisleno, nesuvislo- ja nemam stil, ne robujem formi: pišem ono što mi trenutak donese.
Zašto onda ovo pišem? U
jednom trenutku shvatila sam da bih preživela i možda po prvi put za
ovih 314 dana pokušala da donesem blagovremeno ispravne odluke, moram
negde zapisati ono na čemu će se moje odluke zasnivati. Internet je za
sada moja jedina sigurna luka, mesto koje može da sakrije moje misli. Ono čemu se nadam jeste da ću uspeti da pronađem način da svojoj Sadašnjosti vratim Prošlost koja mi svih ovih 314 dana bezrezervno nedostaje, jer bez toga bojim se da moja, Naša Budućnost gubi smisao. A ako već shvatim vraćajući se iznova i iznova na ove redove da je Prošlost nemoguće vratiti, nadam se da će mi ovi redovi opet dati snage da stavim tačku, jer Budućnosti koja se nadovezuje na ovakvu Sadašnjost nema perspektive. Opet, ne radim to sebično zbog sebe. Kad je čovek sam na kocki odluke su mnogo pojednostavljenije. Ovo radim zbog Nas. Zbog onoga što smo nekada bili. Ovo radim zbog jedne, jedine i najdivnije stvari koju mi je ovih 314 dana donelo. Samo zbog toga opstajem, borim se. Samo me to drži tu gde sam. Samo se zbog toga nadam.
Svaka odluka koju donesem bezmalo će uticati na tokove života mnogih, a najviše na Njegov. Zbog Njega moram da znam da je odluka koju ću doneti ispravna. Moram da znam da je to odluka koja će ga najviše sačuvati od ludila i besa koje ovih 314 dana nosi sa sobom. Moram da budem realna. Moram da budem objektivna. Zato ovo pišem- pomoćiće mi da hladne glave sagledam mnoge činjenice, da izvagam ono "za" i ono "protiv" i da odlučim gde smo tu između Mi, ako nas uošte više i ima.
9 Komentari |
0 Trekbekovi
