DAN 319.
Danas je 319. dan mog novog života...
***
Prošlost (ono što se voli)...
Ušla je sestra i spustila Ga na moje grudi. "Draga, upoznaj svoga sina" Otvorio je oči! Otvorio je oči i pogledao me! Nikada ništa neće i ne može se meriti sa tim trenutkom, trenutkom kada je On, moj Sin otvorio svoje prelepe okice i pogledao me . U trenutku sve je dobilo svoj smisao. U trenutku menjala bih ceo svoj život, sve ono što sam bila i jesam, za samo taj tren kada videla sam Ga. On je u tom trenutku bio i ostaće nešto najlepše što su moje oči ikada videle, plod jedne savršene ljubavi. Neverovatno je kako neke slike ostanu urezane u sećanju kao da smo ih tek juče gledali. Kada držite u naručju onu mrvu koju je vaše telo čuvalo svih tih prethodnih meseci tada svet staje. Kada držite u naručju plod vaše ljubavi onda i zvezde prestaju da pulsiraju, Zemlja da se okreće. Odjednom shvatate da vas sve prethodne ljubavi nisu mogle pripremiti na ovaj trenutak i ovu ljubav. To, tako bespomoćno, tako nežno, tako medeno- to je vaše dete. To je moj Sin. Znam, od danas celi život može da se okrene, ali ja imam ovaj trenutak kad sam Ga donela na Svet. Svi mogu da me napuste, ali imam Njega kome sam potrebna. Od tog trenutka svaka žrtva postaje sebi vredna, svaka borba dostojna, a novi dan smislen. A sve to, sve to da bi On, moj Sin živeo u svetu vrednom življenja, ispunjenog Osmesima, Pažnjom, Nežnošću, Ljubavlju. Od tog dana počinje najlepša životna borba, borba za budućnost naše dece. Ušao si u sobu očiju orošenih od suza. Pogledala sam Te, Tebe koga volim i tiho šapnula: "Ljubavi, upoznaj Našeg Sina!".
***
Danas je 319.dan. On spava u drugoj sobi. Dugo sam stajala i posmatrala Ga. Taj spokoj daje mi snagu koja mi je potrebna, snagu da bi se borila da taj spokoj ostane što duže na Njegovom licu. Valjda ćeš sutra doći. Videćemo.
7 Komentari |
0 Trekbekovi
