DAN 318.
Danas je 318.dan mog života.
***
Prošlost...
Koračam ka Tebi. Dugi veo se vuče po hladnom podu. U pozadini se čuju orgulje.Ljudi kraj kojih prolazim ustaju, uz osmehe, uz tihi aplauz. Negde u dubini moj Um ih konstatuje. Ja ne. Ja koračam ka Tebi. Vidim osmeh na Tvome licu. Onaj isti , nepromenjeni koji me je pre toliko vremena i privukao. U tom trenutku znam da koračam prema čoveku moga života. Taj dan, pred Bogom, Našim najvoljenijima sam Ti rekla Da. Rekla sam da uzimam Tebe, Čoveka moga života, i u Dobru i u Zlu, u Zdravlju i Bolesti, u Sreći i Tugi, dok nas Smrt ne rastavi. Toga dana pred Bogom si mi stavio prsten na ruku i rekao Da, da ćeš me čuvati od svog Zla koje ovaj svet sa sobom nosi, da sam pred Bogom od danas ta, da smo pred Bogom od danas Mi. Do kasno u noć nismo videli ništa oko sebe- oko nas kao da se odigravala neka tuđa radost, sa nekim tuđim gostima, vinom, muzikom- a Mi? Mi smo u zagrljaju jedno drugog celu noć proveli na podijumu, zagrljeni, zaljubljeni, plešući kao da smo celi svet samo Nas dvoje. Šapnula sam ti: "Želim Nam da Naše misli uvek budu usmerene na budućnost, Naše uspomene neka počivaju u prošlosti, a Naša srca neka budu uvek tamo gde je ovaj trenutak".
***
Danas Te još uvek nema. Delim ovaj dan kao što delim i svoje emocije- dok je On kraj mene srećna sam, moje srce raduje se svakom Njegovom osmehu. Sada kada On spava i kada ja ostajem sama sa svojim mislima jedino što osećam je ljutnja. I kada Te nema tu kraj mene, nekako postižeš da budem ljuta na Tebe.
6 Komentari |
0 Trekbekovi
